Документ Краљевине Југославије

НОВООТКРИВЕНИ ДОКУМЕНТ!

 ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЛАСТИ 1931 ГОДИНЕ ЗНАЛИ ДА У МАКЕДОНИЈИ ЖИВЕ МАКЕДОНЦИ, АЛИ СУ О ТОМ ЋУТАЛИ!

Због значаја овог архивског документа, објављујемо га опет. 

Ради се о документу из Архива Југославије из 1931 године са своим референтним, архивским бројем - АЈ, 138- 7-56, л. 832, настао на основу резултата пописа извршеног исте те године. Објавио га је угледни Институт за новију историју Србије (ИНИС) 2011 године на 54. страници у књизи "Вардарска бановина" (др Владан Јовановић). 

Овај документ био је намењен Министарском савету Југославије, са детаљно наведеним националностима које живе у тадашњој краљевини. Међу наведеним националностима налазе се и МАКЕДОНЦИ, са 642000 људи, које официјално та држава није признавала!

Бројеви припадника националности су наведени оквирно (не тачно), а документ је посебно навео и број Срба кои живе на територији Србије и Црне Горе као посебну категорију. 

Овај документ није био јавни, никада није објављен (до 2022 о њему пре нас нико ЈАВНО није говорио) и користио га је исклучиво МИНИСТАРСКИ САВЕТ ЈУГОСЛАВИЈЕ (или Влада К. Југославије)!

Овај документ је направљен НА ОСНОВУ ПОПИСА из 1931 године, АЛИ ОН НИЈЕ ДОБИЈЕН ПОПИСОМ (на попису је било само категорија "вероисповед" и "језик", а није било категорије "националност" или "македонски језик", па се ТАЧАН број Македонаца није могао знати). Ово значи да је неко анализирао резултате пописа из 1931 године и оквирно израчунао, на основу обавештајних података са терена, претходних пописа и категорије "вероисповест" колико може оквирно бити Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и других националности у држави, и то доставио Министарском савету, тј. Влади Краљевине Југославије, која је овакве податке желела да зна. Најчешће овакве податке владама држава достављају обавештајне службе.

Неки су чак покушали да оспоре овај документ тврдећи да њега нема у Архиву Југославије. Ова тврдња је неистинита. Документ је објавен са своим референтним, архивским бројем (АЈ, 138- 7-56, л. 832) и свако га може наћи ко има доступ Архиву Југославије. Осим тога, први пут га је објавио еминентни српски "Институт за новију историју Србије", тачније њихов члан, доктор историских наука, др Владан Јовановић, изузетан познавалац Македоније између два рата, у својој књизи "Вардарска бановина 1929-1941" (ИНИС, Београд, 2011).

Колико год негирали, овај документ је реалност. Налази се у Архиву Југославије и њега су користили као релевантан извор информација у тадашњој Краљевини.

Он нам је јасни доказ да је власт врло добро знала да су Македонци посебан народ, али је свесно и намерно ћутала о томе, обмањујући народ, јер, како је и рекао у свом интервју др Александар Раковић (иначе, из истог Института за новију историју Србије-ИНИС), тадашње власти водиле су потпуно погрешну политику у Македонији, политику негирања македонског народа. 

Хвала Богу, данас су Македонци признати свуда у свету, осим Бугарској и Грчкој. У братској Србији, такође смо признати и ми желимо да међусобни односи између српског и македонског народа буду још бољи и бољи!

Ширите ову истину!