tag:blogger.com,1999:blog-8163995566930782107.post7075452473005193953..comments2023-10-16T04:54:00.587-07:00Comments on Околу етимологијата на името Македонија : Од душа кон Деус и ТеосGoce Homer MakeDonski Janevskihttp://www.blogger.com/profile/13578963066031881019noreply@blogger.comBlogger2125tag:blogger.com,1999:blog-8163995566930782107.post-60498600750491137412019-11-06T22:36:36.846-08:002019-11-06T22:36:36.846-08:00Преземено од кај
https://m.facebook.com/story.ph...Преземено од кај <br /><br />https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=10218131564832893&id=1601360625Anonymoushttps://www.blogger.com/profile/06087291451976415461noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-8163995566930782107.post-46429694409536339262019-11-06T22:25:49.321-08:002019-11-06T22:25:49.321-08:00ДуФ - дуХ
Забележена промена х- в
Навраќања /
... ДуФ - дуХ <br />Забележена промена х- в <br /><br /><br />Навраќања /<br />Идентитетски сведоштва :<br /><br />БРЕШКО Македонски цар светија дуф !<br /><br />" Имаше једин македонски цар. Тој живејал деведесе години, а деца немал. To’ се Бога помолил он: „Дај ми, Боже, једно дете, макар да је светија дуф!”<br /><br />И он како се Бога помолил, Бого тако му дал. Тоа дете се викаше Брешко. Преди Kpaљe Марко је бил тој. Кога станал Брешко на петнајесе години, изговорил му на татка си: „Море, татко, много малку држиме није земја; ќe се бијеме, ќе земиме повеќе”. Татко му рече: „Нека ти, синко, ако имаш јуначка сила, а народ да не пропастиш.”<br />Тоа дете, Брешко македонски цар, зеде да се бије; прегази цела Земја. И, кога немаше веќе, влезе вов Темнина Земја. Одиле три години. Напокон наближија до Божја Градина. Брешко влезе тамо, вов Божја Градина, а војската ја запре. Тамо го најде Свети Петре; се најдоа Свети Јовани, побратими, и си отидоа заједно во Божја Градина. Свети Петре му рече: „Побратиме, ќe ти дадам нешто да занесиш во вашата земја од овија слатки плодови; го знајем јаз, во вашата земја све диви растенија се.” И му даде пресад да ашладиса дивите растенија. Брешко, како видел оти неје таја земја за народ, се вратил, и не дочекал да скрши уште од једно дрво, кој што било најслатко јадење, како го нема вов нашата земја.<br />Се вратиле од Божја Градина вов Темнина Земја, и цар Брешко му рече на војската: „Од оваја земја кој земи дето газите, пишман ќe биди; а кој ќe не земи, па пишман ќe биди!” Некој зел, некој не зел. Истегнаја од тамо, излегле на Светлина Земја. И видел народо, тије што зеле земја дето газиле, оти таја била златна земја. И сите пишмаи биле! Тој што зел, вика: „Оти троа зедо?” А тој што не зел, вика: „Оти ич не зедо?” И тије што не зеле сакале му на тије што зеле. Тије не давале. Се збиле самите: једен по једен, једен по једен, се избиле до једен! Тога оној цар Брешко видел оти пропастил цел народ.<br />Кога му загинало царството, Брешко се примнал кам Бога, оти имаше Божја сила! Тој Брешко македонски цар беше светија дуф веќе на овој свет, цела Земја прегази! И он си беше како Краље Марко, со Божја сила, божествени човек!<br /><br /> <br /> <br /><br />Маријовци у песми, причи и шали<br />Д-р ВОЈИСЛАВ С. РАДОВАНОВИЌ<br />Штампарија Василија Димитријевића Скопје (1932)<br /><br />https://www.itarpejo.org/bresko-makedonski-car/..Anonymoushttps://www.blogger.com/profile/06087291451976415461noreply@blogger.com