Saturday, November 11, 2017

Исчезнаа ли вистинските Бугари

 ’’Во 1880-та по прв пат се организира Попис на населението и новоосознаените од тнр словенско потекло беа вџашени што на пописот пак се појавуваат православни Турци кои што категорично побараа да да бидат запишани како Стари Бугари ’’

IS^EZNAA LI VISTINSKITE BUGARI?
Veselin Anastasov, Bitola
Vo "Makedonsko sonce" br. 321 gospodin Stra{o Jovanovpi{uva deka turano-mongolskoto pleme Bulgari sosema is~ezna vo voenite pohodi na Car Samoil (976-1014). Poznato e deka hanot Asparuh i negovite Bulgari vo 681 godina se izborija za svojata dr`ava vo Mizija (dene{na severna Bugarija). Otkako prethodno gi pokorija Severite i drugi sedum nepoznati slovenski plemiwa na Antite. Dene{nite Bugari tvrdat deka se ~isti Sloveni, a od mongolskiot gen im ostana samo imeto. No, poznato e deka vo po~etokot na 19 vek retko nekoj Sloven od Bugarija koj imal bugarsko nacionalno ~uvstvo, a ovde mnogu podatoci iznese po~ituvaniot Alekandar Donski. Vo toa vreme Rusija bara prodor na Balkanot, a pred s# na protocite i Egejot. Prv pat se obide so propagirawe za golema Grcija i pomo{ na pravoslavnoto naselenie. No propadna obidot za satelitska Grcija, bidej}i "Grcite" si najdoa drugi "sponzori". Se svrtea kon Germancite i se uvezoa bavarski kral sose zname (koe denes go veat) stru~waci za starogr~ki koi im napi{aa literaturen jazik i kup istorii kako J.G. Drojzen koi la`no }e go prika`uvaat makedonskiot imperijalizam kako helenizam. No, i tuka nema{e nikakvi Grci, naprotiv preovladuva{e slovenskiot element, a gr~kiot jazik be{e upotrebuvan samo vo crkvata i kaj malkuminata pismeno. No, iako Grcite gi snema do 7 vek, sepak se stvori za prv pat "gr~ka" dr`ava i nacija. Potoa Rusija se svrte kon Srbija, no tie samite si imaa golemi planovi. I taka sega ostana Bugarija. Ruskiot slavist Jurij Venelin vo raniot 19 vek se nama~i da im gi pretstavi neposto~ekite Sloveni Bugari na Evropa, a pred s# na Rusija koja toga{ be{e okupirana so sozdavawe na golema Grcija. No, podocna po~na da se zalaga za Bugarija vo granicite od vremeto na Simeon (893-927) koga be{e najgolema Bugarija, a pred s# be{e tuka interesot za Makedonija i Trakija. No i toga{ bugarskata granica bila nad oblastite na makedonskite gradovi Servija, Ber, Solun, Ser, Filip i Edrewe vo Trakija.
Bugarite nikoga{ ne vladeele so cela Makedonija. So pogolem del vladeat samo 50 godini vo Prvoto bugarsko carstvo. Za vreme na t.n. vtoro bugarsko carstvo samo tri godini za vreme na Kalojan i 11 godini za vreme na Ivan Asen II. Inaku Bugarite ne ja okupirale Makedonija, tuku carot Boris (852-889) dobi eden del od Makedonija na podarok od isto~no rimskiot car Mihail III, poradi toa {to Boris se pokrsti od isto~nata crkva, a ne od zapadnata, bidej}i ima{e takva namera, zatoa {to sorabotuva{e so Germancite protiv moravcite. No Boris se dvoume{e dali da go primi i islamot od rodninite Turci koi ~esto mu bea na gosti.
Naskoro se izboruvaat za svoja crkva. Inaku nieden Makedonec ne se deklariral kako Bugarin, sepak i tie kako i site drugi pod bugarskata okupacija bea narekuvani Bugari od Isto~no-rimskite hroni~ari. No taka ne bea narekuvani onie koi ne potpadnale pod Bugarija. Po propasta na Samoilovoto carstvo e formirana tema Bugarija so sedi{te vo Skopje, a koja se prostira{e od sred Makedonija i cela Srbija i drugi pomali sosedni teritorii. Ponekoga{ nerimjanite bea narekuvani Bulgari ( so zna~ewe na prosti) i nekoi toa go ~itaat kako Bulgari. No bugarskata vlast be{e nominalna vo Makedonija kako {to be{e i isto~no-rimskata, zo{to tie na ja okupirale so svoite narodi
Sega pra{aweto {to stana so turano-mongolite Bugari?
Jas li~no ne veruvam deka mo`e da is~ezne eden narod i toa bez ostatok.
No da vidime {to se slu~uva vo prostorot na Asparuhova Bugarija vo 1829 koga Venelin se obiduva{e da im ja otkrie na Evropa i Rusija (s# u{te anga`irana okolu golema Grcija) nepostoe~kata slovenska bugarska nacija. Pod pritisok i teror od Turcite Osmanlii nekolku stotini iljadi pravoslavni Turci begaat od prostorot na Asparuhova Bugarija preku Dunav vo Besarabija i Moldavija.
Vo narednite decenii zajakna "bugarskata" nacionalna svest kaj slovenskoto naselenie. Se formira i bugarsko kne`estvo. I vo 1880 prv pat se organizira popis na naselenieto. I novoosoznaenite "Bugari" od slovensko poteklo bea vxa{eni {to na popisot pak se pojavuaat pravoslavni Turci koi site kategori~no baraa da bidat zapi{ani kako stari Bulgari.
No i kako osoznaeni Bugari od ~isto slovensko poteklo niz 19 vek Bugarite ~esto prema potrebite go prilagoduvaa svoeto poteklo. Bea Turci koga se nadevaa deka }e se izborat za avtonomija vo ramkite na Turcija. Bea i Goti koga o~ekuvaa pomo{ od germanskite narodi. Bea Sloveni koga o~ekuvaa ruska pomo{. I da ne zaboravime deka za vreme na t.n. Vtoro bugarsko carstvo retko i toa sosema se upotrebuva atributot bugarski za vladetelite, dr`avata, narodot.
Kako i kaj site sosedi i narodi dodeka ne se izborija za stabilni i dolgove~ni dr`avi nacijata be{e eden rastegliv i promenliv poim. Kako i site sosedi niz vekovite taka i dene{nive Bugari bile razli~no narekuvani kako na primer: Sklavi, Sloveni, V(B)olgari, Srbi, Goti, Skiti, Huni, Rimjani (Romani) Tatari, Iliri, Grci i {to ti ne.

I nema potreba da se ubeduvame deka t.n. crkovno-slovenski jazik voveden od svetite Kiril i Metodij vo bugarskata dr`ava za mnozinskiot slovenski narod svetite Kiril i Metodij vo bugarskata dr`ava za mnozinskiot slovenski narod e bugarski. Sv. Kiril i sv. Metodij bea ~isti Makedonci kako i site solun~ani (ako ne gi isklu~ime Evreite i nekoi minorni drugi narodi), zatoa {to Grcite ve}e odamna gi nema{e a t.n. Sloveni ne go zazemale Solun nikoga{.
http://old.makedonskosonce.com/broevi/2000/sonce326/Tekst28.htm